2021 izdavač / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 1 2 / impresum časopis za teoriju, kulturu i vizualne umjetnosti izdavač Hrvatsko društvo pisaca / Basaričekova 24, 10000 Zagreb za izdavača Zoran Ferić uredništvo Ljiljana Filipović, Mario Kopić, Leonida Kovač, Iztok Osojnik, Žarko Paić, Zoran Roško, Tonči Valentić glavni urednik Žarko Paić grafi čko oblikovanje Ivona Đogić Đurić / [email protected] www.crtaona.hr priprema Krešo Turčinović / [email protected] tisak i uvez Grafocentar / [email protected] sjedište izdavača h,d,p, / Basaričekova 24, 10000 Zagreb / t: 385 1 4876 463 [email protected] www.hrvatskodrustvopisaca.hr časopis je objavljen uz potporu ministarstva kulture i medija rh u godini čitanja i grada zagreba. issn 1332-9146 2 1 2021 /2 Milan Galović – In Memoriam: 1942. – 2021. 006 Žarko Paić: Galovićev put mišljenja 010 Mi lan Galović: Teh ni ka i mišlje nje na po vi je st Posthumanizam i transhumanizam 022 Max Mo re: Fi lo zo fi ja tran shu ma niz ma 034 Na tas ha Vi ta-Mo re: Tran shu ma nis tički ma ni fe st 040 Nick Bos trom: Po vi jest tran shu ma nis tičke mis li 060 Fran ces ca Fer ran do: Posthumanizam, tran shu ma ni zam, an ti hu ma ni zam, me ta hu ma ni zam i no vi ma te ri ja li zam – raz li ke i ve ze 067 Ver nor Vin ge: Teh no loška Sin gu lar no st 076 Martin G. Weiß: Rastakanje ljud ske pri ro de 086 Ste fan Lo re nz Sor gner: Do ko li ca u pos thu ma nim vre me ni ma – Sven Hel big i ne-to ta li tar no cje lo vi to um jet ničko dje lo 095 Žar ko Paić: Besmrtnost bez taj ne – Transhumanizam kao pos thu ma no sta nje 3 sadržaj Paul Valéry 114 Paul Va léry: Kri za du ha 120 Paul Va léry: Fi lo zo fi ja ple sa 127 T. S. Eliot: Uvod u Um jet nost poe zi je Pau la Va léryja Gustav Mahler – fi lozofi ja i glazba 136 Morten Sol vik: Književ ni i fi lo zof ski svje to vi Gus ta va Mah le ra 147 Georg Mo hr: Misli su slo bod ne! Gustav Mah ler i fi lo zo fi ja nje go va vre me na 162 Geo rg Mo hr: Sluh kao vra ta pre ma svi je tu – Mahlerova Treća sim fo ni ja kao glaz ba nad glaz bom 173 Georg Mo hr: Schopenhauer i Mah ler Mišljenje i jezik 188 Mar tin Hei deg ger: Govor pre da nja i go vor teh ni ke 198 Ha ns-Geo rg Ga da mer: Čov jek i go vor 203 Gior gio Agam ben: Je zik i smrt – Seminar o mjestu negativiteta 212 Dean Ko mel: O ma te ri njem je zi ku Ogledi, rasprave, prikazi 228 Sa rah Kof man: Nietzsche i me ta fo ra 246 Alfredo Roc ha de la Tor re: Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra 255 Jonel Kolić: On kraj ni hi liz ma: ot vo re no po lje vječnos ti 265 Dario Vu ger: Diskretno do ba – spek ta kl i vri je me 284 Lau ra Potrović: Ono što ti je lo može pos ta ti: ple sa nje ti je la-par ti tu re pos ta ja nja 300 Ljiljana Filipović: lijepe ruševine vremena 306 Žarko Paić: Prikaz knjige Krešimira Petkovića – Is ti na kao kuš nja: Fou cau lt, poli tič ka zna no st, poli tič ka eti ka Ilustracije radova suvremenog hrvatskog kipara Ivana Fijolića na stranicama 21, 75, 94, 113, 126, 133, 135, 161, 185, 187, 197, 202, 227, 245, 305. Milan Galović In Memoriam: 1942. – 2021. 006 Žarko Paić: Galovićev put mišljenja 010 Mi lan Galović: Teh ni ka i mišlje nje na po vi je st 4 Milan Galović 1942. – 2021. [foto: Damir Hoyka] Ivan Fijolić: Grlom u jagode, izložba Sweet summer breeze, 2021., tehnika: poliester; dimenzije: 65 x 43 x 14 cm [foto: Ivan Posavec] Alfredo Roc ha de la Tor re / Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra Alfredo Roc ha de la Tor re Koncept kulture: Heidegger onkraj Heideggera* Hei deg ge ro va kri ti ka kon cep ta kul tu re, ko ju on shvaća kao je dan od pet fun da mental nih fe no me na mo der ne epo he1, je, u počet ku, na pr voj ra zi ni čita nja, očita. Razmatrajući je kao pro-izvod ljud ske sub jek ti vos ti, Hei deg ger se uda lja va od pre dodž be kul tu re kao sku pa vri jed nos ti ko ji, pre ma mo me gle dištu, omo-gu ćuju od re di ti po seb nost čovjeka u od no su na živo ti nju, kao i razli ke iz među ljud skih gru pa. Pod lo ga te kri ti ke jest Hei deg ge-ro vo poi ma nje mo der ne iz grad nje svi je ta kao sli ke i čov je ka kao sub jek ta pre d-o džbe.2 Una toč toj is ka za noj kri ti ci, u nje go vu ra-du mo guće je naći i dru gi pris tup fe no me nu kul tu re, ko ji omogu-ćuje skre nu ti pažnju ne sa mo na la koću s ko jom je čita nje na pr voj ra zi ni prev la da lo kao očito i ko načno značenje fe no me na kul tu re, već i na način na ko ji sâm Hei deg ger do pi re onkraj ono-ga što je sâm iz ričito iz re kao na tu temu. 1 »Die Zeit des Wel tbil des«, Hol zwe ge, Ge sam taus ga be 5, str. 75. 2 Is to, str. 101. * Ovaj rad je re zul tat is traživa nja »Der An de re im Den ken Mar tin Hei deg ge rs: Ei ne Antwo rt auf die Kri tik von Em ma nuel Le vi nas«, ko je je fi nan ci ra la zak la da Alexan-der von Humboldt, Nje mačka. Pri je vod Hei deg ge ro vih tek sto va iz vršio je Al fre do Roc ha de la Tor re. Sto ga je mo guće zak ljučiti da nje go vo vlas ti to mišlje nje omo gućuje nap ra vi ti ko rak od pre do džbe kul tu re kao ljud sko ga proiz vo da pre ma is kus tvu »kul tu re« kao uv je tu mo gućnos ti is ku-stva »vlasti tos ti«, pu tem pri je laz nog poi ma nja čvr sto po ve za nog s po seb nošću od ređeno ga na ro da ili na ci je. Dok pri je laz no značenje može bi ti jas no po ve za no s čita njem kul tu re kao ljud sko ga proiz-vo da i, uz to, oso bi to s međukul tur nim raz li ka ma i grup nim oso bi tos ti ma – zva le se te gru pe »zajed-ni ca ma«, »na ro di ma«, »na ci ja ma« itd. – što u pro mišlja nju o mo gućim po ve za nim prob le matikama ko je su dos toj ne raz mat ra nja može do ves ti do pro mišlja nja o fe no me nu po li ti ke u Hei deg ge ro voj fi lo zo fi ji – sje ti te se, na prim jer, značenja do mo vi ne (Va ter la nd) i na ro da (Vo lk) u tra di cio nal no me smis lu – skri ve no gle dište na kul tu ru ne da je se og ra ničiti na lo kal ne, re gio nal ne i grup ne oso bi tos ti, ko je je od ređuju kao za jed ničko is kus tvo jed ne oso bi te gru pe. Pre ma to me gle dištu, »kul tu ra« bi bi la iz raz od re đe-no ga is kus tva struk tu ral ne na ra vi ljud sko ga pos to ja nja, ko je ni ti može ni ti nas to ji ne gi ra ti po vi jes nu po seb nost za jed ničkog živo-ta, ali od la zi on kraj nje, ki da jući gra ni ce ko je su na raz ličite nači-ne us pos ta vi le te is te po vi jes ne po seb nosti. Naj jas ni ji prim jer to ga struk tu ral nog gle dišta ljud sko ga iskus tva je kon ce pt rod ne zem lje (Hei mat) shvaćen u poj mo vi ma »vlas ti tos ti« kao ot va ra-nje s etičkim konotacijama3. Na taj način će bi ti mo guće po ka za ti ka ko je i na ko ji način očita kri ti ka kul tu re po ve za na s kul tur nim 3 Usp. moj čla nak »Rod na zem lja: iz među ago ni je i afir ma ci je raz li ke.« U: Re vis ta de Fi lo so fía, broj 37, 1 (2012.), str. 37-55. 246 Ogledi, rasprave, prikazi po li ti ka ma i proiz vo di ma4 tek vid lji vo li ce haj de ge ri jan sko ga poi-ma nja prob le ma ti ke ko ja je mno go šira i bo ga ti ja ni jan sa ma, i ko ja se čak doi ma skri ve nom od vlas ti to ga au to ra. Poi ma nje kul tu re ute me lje no u kon-tek stu mišlje nja o pi ta nju bi ti – je zi ka5, teh ni ke6, sta novanja7, na prim jer – čini te melj jed no ga prib ližava nja pri ko jem Hei deg ger, na di la zeći vlas ti te uda ljavanje od kon cep ta kul tu re – na od ređen način ute me lje no na ek spli cit nom, og ra ničenom kon cep tu is te – do la zi do nje no ga ob nov lje nog značenja. Ipak, ne ra di se o kon-tradikciji iz među raz ličitih kon ce pa ta kul tu re ko je je Hei deg ger sup rot sta vio a da to ni je ni pri mi je tio, ni ti o prev la da va nju u naj-uo bičaje ni jem smis lu kora ka od og ra ničenog značenja do iscr p-nog gle dišta, već u sušti ni o ra z-ot kriću »kul tur nog« ka rak te ra is kus tva ko je gradi ljud sko sta no va nje, ko je se izražava, na pri-mjer, kao o pće is kus tvo »vlas ti tos ti« u ot va ra nju. Sto ga to is ku-s tvo ne čini od ređeni način živ lje nja vlas ti tos ti, oso bi tos ti i za-seb nos ti jed no ga na ro da, ko ji može bi ti ime no van određenim na zi vom i pos je du je pre poz nat ljiv ob lik kroz po vi jest – vlas ti te tra di ci je raz ličitih kul tu ra, na prim jer. Ra di se o kul tu ri kao iz ra zu ljud sko ga sta no va nja, ko ji se, ipak, ne iscr plju je u tradicio nal no-me kon cep tu »nje ge« (Pfle ge), na ko ji je Hei deg ger uka zao na svo me pre da vanju iz 1951., »Građenje sta no va nje mišlje nje«8. Ta no va di men zi ja haj de ge ri jan sko ga gle dišta na kultu ru može se početi oc r ta va ti na te me lju ono ga što je Hei deg ger iz re kao u svo me član ku iz 1943., »An den ke n«: »Sva ka proiz vod nja i dje lo-vanje, uzgajanje (Anbauen) i nje ga (Pflegen) ostaju (kao) » kultura«. Ona je us tva ri uvi jek, je di no i na tra jan način pos lje di ca ne kog sta no va nja. Ono je, ipak, poe tično.«9 4 Usp., na prim jer, »Die Zeit des Wel tbil des«, op. cit., str. 76, Be sin nu ng, GA 66, str. 168 i 286. 5 Usp. poz na ta Hei deg ge ro va pro mišlja nja na tu te mu u Un te rwe gs zur Sprac he, GA 12. 6 Usp., očito, »Die Fra ge na ch der Tec hnik«, Vörtra ge und Auf sätze, GA 7, str. 5-36, »Ge las sen heit«, Re den und an de re Zeug nis se ei nes Le ben swe ges, GA 16, str. 517-529, i »Ab han dlun gen und En twürfe zur En tste-hun gder mo der nen Technik«, Leit gedanken zur En tste hu ng der Me tap hysik, der neuzei ti-chen Wis sen scha ft und der mo der nen Technik, GA 76, str. 285-374. 7 Usp. sva ka ko »Bauen Woh nen Den ken« i »...dichterisch woh net der Men sch...«, GA 7, str. 145-164 i str. 189-208. 8 Usp. »Bauen Woh nen Den ken«, op. cit. 9 »An den ken«, Er läuter ngen zu Hölder li ns Dic htu ng, GA 4, str. 89. S ci ljem pri ka za tri raz ličita značenja kul tu re u haj de ge ri jan skoj mis li i ti me zaok re ta nja pre ma neiz raženo me gle dištu na nju, ovaj rad ću raz vi ti u tri di je la: 1. Očito značenje kul tu re, 2. Kul-tura kao skup vri jed nos ti, 3. Neiz rečeno značenje kul tu re. 1. Očito značenje kul tu re Jas no je da je Hei deg ger izu zet no oštar kri tičar kon cep ta kul tu re. Ipak, ono što ni je pot-pu no jasno jest na ko je poi ma nje mis li ka da mu se ek spli cit no pro ti vi. U ne kim nje go vim spi si ma, po put »Hölder lin i bit poe zi je« (1936.), »Do ba sli ke svi je ta« (1938.) i »Zna nost i me di ta ci ja« (1954.), među os ta li ma, možemo uočiti »službe nu«, svima poz na tu inačicu spo me nu to ga kon cep ta. Već na pre da va nju iz 1936. kul tu ra je de fi ni ra na unu tar ok vi ra poi ma nja ko je je iz raženo »in strumen tal no«, u smis lu da se kul tu ru shvaća kao plod ljud ske dje lat nos ti ko ja stva ra kul tur ne proizvo de. Ti proiz-vo di, koji očito pos je du ju za jed ničke cr te ko je na ne ki način omo gućuju iden ti fi ci ra ti nji ho vo po rijeklo u od ređenoj život noj za jed ni ci, iz ražava ju se u raz ličitim ob li ci ma i na raz ličite načine u ono me što danas nazivamo »kulturnim izražajima«, poput glazbe, umjetnosti, poezije, itd. Razmatranje tih izra-žaja kao jed nos tav nih ob je ka ta ko ji proiz la ze iz ljud ske krea tiv nos ti i, u to me kon tek stu, kao pu kih proiz vo da ko ji su čov je ku na ras po la ga nju za ko rište nje i uživa nje, ka rak te ri zi ra o pće i uv ri ježeno poi ma nje uzgaja nja vla stitos ti, kul tu re, ko je Hei deg ger kri ti zi ra. Možemo zak ljučiti da svi ti ob jek ti, shvaćeni kao kul tur ni iz ražaji i, u to me smis lu, na dru-goj ra zi ni, kao kul tur ne vri jed nos ti, za jed no ob li ku ju nešto po put »duše kul tu re« (Kul tur see le), ko ja se naposljet ku iz građuje u ono ka rak te ris tično za sva ki na rod. Taj skup u svo joj ukup nos ti bio bi, rečeno na dru gi način, za jed ničko dje lo od ređene sku pi ne lju di, ko ji bi u nje mu bi li pred stav lje ni. Tako bi kulturna posebnost bila određena skupom kulturnih proizvoda tipičnih za jednu regi ju, zem lju, 247 Alfredo Roc ha de la Tor re / Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra te ri to rij o pćeni to. Tra di ci ja u svo jem naj ba nal ni jem smis lu – kru to očuva nje prošlos ti kroz mu mi fi ci ra nje kul tur nih iz ra za i tra di ci ja u ob li ku pred me ta – bi la bi pre ma ovo me gle dištu mje-ra kul tur ne va lid nos ti. To sto ji iza svođenja svih krea ci ja ljud sko-ga du ha na proizvod ti pičan za geog raf sko-kul tur ne po seb nos ti. Ako i jest točno da je sva ki kul tur ni proiz vod posre do van ok ru-ženjem u ko je mu se jav lja i od ko je ga pop ri ma od ređenu ni jan su ko ja mu da je na rav ko ja od ređuje nje go vu je din stve nost – kao što Hei deg ger nag lašava ne sa mo neiz rav no u svo jim pro mišlja-nji ma o vlas ti tom je zi ku i rod noj zem lji, već i iz rav ni je u ve zi sa samim smislom ukorijenjenosti10 – postvarenje te jedinstvenosti kao mjerne jedinice kulturnosti kao takve nije nimalo prihvatljivo. O toj pri rod noj pos lje di ci raz mat ra nja kul tu re kao sku pa proiz vo da ljud ske sub jek tiv nos ti – što Hei deg ger iz rav no kri ti zi ra – on ipak ek spli cit no ne mis li. Hei deg ger pak us re do to-čuje svo je sna ge na uda lja va nje od kul tu re shvaćene kao skup kul tur nih proiz vo da i od nji ho va poi ma nja kao pu kih proiz vo da ljud ske sub jek tiv nos ti. To uda lja va nje očito je u haj de ge ri jan sko-me de fi ni ra nju um jet nos ti i nje zi ne bi ti, poe zi je, on kraj nji ho va uv ri ježenog ka rak te ri zi ra nja kao re zul ta ta lju dske dje lat nos ti. U spi su »Hölder lin i bit poe zi je« možemo vid je ti Hei deg ge ro vo gle dište o toj te mi u kri ti ci poi ma nja poe zi je kao uk ra sa ili iz ra za »du ha kul tu re«: »Poe zi ja ni je tek uk ras ko ji pra ti tu bi tak, ni je pu-ko pro laz no odušev lje nje, čak ni ti za nos i zaba va. Poe zi ja je te-melj na ko jem sto ji po vi jest, i sto ga ni je tek ma ni fes ta ci ja kultu-re, oso bito ne puki ‘izražaj’ duha kulture.«11 Tu su jas no iz ne se ne dvi je stva ri: a) Ono što zdrav ra zum na zi va kul tur nom ma ni fes ta ci-jom ili iz ra zom mno go je više od to ga, mno go više od jed no-stav ne krea ci je, plo da ljud ske um jet ničke vješti ne. Želi mo li na-gla si ti to gledište, ko je ipak ni je pred met ovo ga ra da, do volj no je spo me nu ti ono što je Hei deg ger iz ja vio u, na prim jer, spi su »Po ri jek lo um jet ničko ga dje la« na te mu um jet nos ti i pjes ništva kao zbi va nja is ti ne12; u »Hölder lin i bit poe zi je« o ute me lji telj-skoj na ra vi poet ske ri ječi13, čak i u po jašnje nji ma pje sa ma »Jed-na zim ska noć« i »Ri ječ«14, kao i »Ljet na noć«15, o na ra vi pjes-ničko ga je zi ka, ko ja ni je nužno opis na. U isto me smis lu mo guće je upu ti ti na značenje teh ni ke kao zbi va nja ko je na di la zi jed no-stav nu ljud sku dje lat nost proiz vod nje teh ničkih nap ra va.16 10 Upućujem u o pćim cr ta ma na Hei deg ge ro va pro-mišlja nja o rod noj zem lji, ma te rin skom je zi ku i uko ri je nje nos ti u 13. i 16. to mu nje go vih sab ra nih dje la. 11 »Hölder lin und das We sen der Dic htu ng«, GA 4, str. 42. Usp. i »Der Ur spru ng des Kunst-wer kes«, GA 5, str. 73: »Um jet nost se ne shvaća kao pod ručje os tva re nja kul tu re ni ti kao ma ni-fes ta ci ja du ha. Ona ima svo je mjes to u Ereig ni su, odak le se u počet ku od ređuje ‘smi sao bit ka’« (vi di »Bi tak i vri je me«). 12 Usp. op. cit. 13 Usp. »Hölder lin und das We sen der Dic htu ng«, op. cit., str. 38 i da lje. 14 Usp. Un te rwe gs zur Sprac he, op. cit., str. 13 i da lje i 155 i da lje. 15 Usp. »Sprac he und Hei mat«, Aus der Er fah ru ng des Den kes, GA 13, str. 160 i da lje. 16 Usp. 7. bi lješku ovo ga ra da. b) Kul tu ra shvaćena na o pćenit način kao skup kul tur nih proiz vo da i iz ra za, to jest, kao plod krea tiv ne tra dicije ti pične za od ređen na rod, ne može bi ti raz mat ra na kao iz vo rište um jet no sti u nje-zinome esencijalnom smislu zbivanja istine. Poezija shvaćena u svom uo bičaje nom smis lu kao proiz-vod ljud ske krea tiv ne dje lat nos ti može se prih va ti ti kao ma ni fes ta ci ja je dne kul tu re ili kao iz raz jed ne epo he, na prim jer, sa mo za to što se smat ra ob jek tom proi zašlom iz ljud ske sub jek tiv nos ti uok vi re ne kon tek stom ko jem pri do no si. U to me poi ma nju pos to ji od ređeno pe jo ra tiv no vred no va nje kul tu re, ko je jas no nadila zi au ten tično zbiva nje um jet nos ti i nje zi ne bi ti. U ovo me slučaju kul tu ra bi bi la iz-građena od pred me ta i vri jed nos ti ko ji iz ražava ju spe ci fičan ka rak ter od ređene gru pe kroz po vi jest. Očito je da se taj smi sao u pot pu nos ti slaže s og ra ničenom i is ključivom de fi ni ci jom vlastitos ti po-ve za ne s očuva njem tradici ja i običaja određenoga naroda. To skučeno krakteriziranje kulture, a s njim i onoga što se može nazvati »vlastitim svijetom« važna je komponenta kritike upućene hejdegerijan-skome konceptu »rodne zemlje« koju provode oni ko ji Heideggerov prijedlog na tu te mu smat ra ju 248 Ogledi, rasprave, prikazi tež njom kon zer vi ra nju prošlos ti, zam r znu te na mjes tu ko je ima vlas ti to ime17 u ob li ku oka me nje ne život ne za jed ni ce. Ti me se, bez sum nje, za ne ma ru je uda lje nost ko ju je Hei deg ger us pos ta-vio pre ma poi ma nju kul ture kao sku pa proiz vo da i vri jed nos ti. Ali to prib ližava nje ide ji kul tu re kao ljud ske tvo re vi ne pri pa da mno go širem ok ruženju: iden tifika ci ji i očuva nju vri jed-nos ti ko je ka rak te ri zi ra ju ljud ska bića kao tak va. Na taj način ula-zi mo u uk ljučiva nje kon cep ta kultu re u pret po stav ke za pad ne me ta fi zi ke ko ju Hei deg ger žesto ko kri ti zi ra u tek sto vi ma po put »Pis mo o hu ma niz mu (1956. – 1957.),18 »Prev la da va nje me ta fi-zi ke« (1936.)19 i »Onto-teo-logička izgradnja metafizike« (1957.).20 Iden ti fi ka ci ja »vr hov nih vri jed nos ti« koje čo v je ka čine čov je kom pod ra zu mi je va iden ti fi ka ci ju ono ga što čini da čov jek bu de ono što jest i sto ga de fi ni ci ju to ga »je st« u bez vre men skim i van kon-tek stual nim poj mo vi ma, to jest, u poj mo vi ma iden ti fi ka ci je bi ti. Iden ti fi ka ci ja vri jed nos ti po je di ne kultu re pak zah ti je va iden ti fi-ka ci ju vlas ti tos ti tak ve kul tu re ta kođer razmot re ne u poj mo vi ma bi ti. Dok se u pr vo me slučaju pi ta mo »što je čov jek?« i »što čini da čov jek bu de čov jek kao ta kav?« – što je pi ta nje ko je, prik ri ve-no ili iz rav no, teži od re di ti ra zliku iz među ono ga ljud skog i ono-ga što ni je ljud sko – u pi ta nju o vri jed nos ti ma sui ge ne ris jed no-ga vlas ti tog svi je ta is traživa lo bi se ono što čini jed nu kul tu ru tak vom, a ne ne kom dru gom, to jest, pi ta lo bi se za nje zi nu bit – što bi se u sušti ni vo di lo inte re som da se is tak nu raz li ke u od-no su na dru ge kul tu re.21 To poi ma nje kul tu re ko je po la zi od skri ve ne me ta fi-zičke pre do džbe o ljud skos ti i vlas ti tos ti i nje gov in te res da oka-rak te ri zi ra cr te ko je ih od ređuju ima i, očeki va no, lo gičnu pos lje-di cu. Iden ti fikaci ja vri jed nos ti ko je od ređuju ljud sku bit (kul tu ra) kao i bit za seb ne gru pe (kul tur ne vri jed nos ti) od ređuje pla no ve i rad nje ko je tre ba pro vo di ti u ob li ko va nju i očuva nju tih vri jed no-s ti. Sto ga se jav lja pot re ba za kul tur nom poi ti kom ko ja podrža va i razvija tak ve vri jed nos ti. »Četvr ti fe no men mo der ne epo he ma-ni fes ti ra se u činje ni ci da se ljud sko dje lo va nje poi ma i os tva ru je kao kul tu ra. Kul tu ra je sto ga os tva re nje najviših vrijed nos ti pu-tem nje go va nja naj viših ljud skih do ba ra. U bi ti kul tu re leži da ona, u svoj stvu nje ge, nje gu je se be sa mu i ta ko se pret va ra u kul tur nu po li ti ku.«22 2. Kultura kao skup vrijednosti Ova ver zi ja kul tu re, u ko joj kul tur ni ob jek ti počinju čini ti dio šire ga ho ri zon ta, u ko jem se susreću s vri jed nos ti ma ljud skos ti i s vri je dnos ti ma ka rak te ris tičnim za od ređenu gru pu lju di, pod ra zu mi je va pot re bu kul tur nog pla ni ra nja. Nje gov te-melj ni cilj je od ržava ti i pro mo vi ra ti tak ve vri jed nos ti, shvaćene kao re zul tat ljud ske dje lat nos ti ko ja pruža smi sao, i na taj način sačuva ti vlas ti tost vrste i za seb ne gru pe. Polazeći od to ga poi-ma nja, kul tur nim ob jek ti ma više se ne smat ra ju raz ličite ma ni-fes ta ci je um jet nos ti, već i »o pćeni to mišlje nje«, po put zna nos ti i fi lo zo fi je. Njih dvi je se, na prim jer, ne pret va ra ju sa mo u pu ke akademske predmete23, već po ten ci jal no i, još skučeni je, u iz ra ze 17 Usp., na prim jer, Mar ten, Rai ner. »Hei deg ge rs Hei mat. Ei ne phi lo sop his che He raus for de ru ng«. U: Guz zo ni, Ute (Hr sg.), Nac hde ken über Hei deg ger. Ei ne Bes tan dsauf nah me. Hil des heim: Ger sten be rg, 1980., str. 136-159. Ta kođer i Wel sch, Wol fga ng, »Zwis chen Uni ver sa lis mus un Par ti ku la ris mus. Zum Ver hältnis von Phi lo sop hie un Hei mat in An ti ke, Neu zeit und Pos tmo der ne un ter be son de rer Be rücksic hti gu ng Hei deg ge rs.« U: Sta dt Meßkir ch (Hr sg.), Hei mat der Phi lo sop hie. Meßkir ch: Drücke rei Hei nz Schönbe ck, 1985., str. 83-111. 18 Usp. »Brief über den Hu ma nis mus«, Weg mar ken, GA 9, str. 313-364. 19 Usp. »Übe rwin du ng der Me tap hyi sik, GA 7, str. 67-98. 20 Usp. »Die On to-teo-lo gis che Ver fas su ng der Me ta-p hyi sik«, Iden ti tät und Diffe re nz, GA 11, str. 51-79. 21 Ia ko Hei deg ger o ovo me ne pro mišlja iz ričito, ni ti dos pi je va pos ta vi ti us pos tav lja nje raz li ka od os ta lih kul tu ra kao pos lje di cu pi ta nja o za seb nim vri jed-nos ti ma od ređeno ga na ro da, dva ele men ta nje go ve in ter pre ta ci je služe kao pot po ranj ono ga što tvr dim na kra ju ovo ga od lom ka: a) od nos kon cep ta kul tu re s me ta fi zi kom (kod ove točke nag lašava jući pot ra gu za te me ljem ono ga što je st) i b) poi ma nje »nje ge i os tva re nja« vri jed nos ti kao »ci lja ili sred stva« čo vječan stva ili kao »iz ra za na rod nog živo ta« (volkha ft) (u sp. GA 66, str. 168). 22 »Die Zeit des Wel tbil des«, op. cit., str. 75-76. 23 Usp. Beit räge zur Phi lo sop hie, Vom Erei gi ns, GA 65, str. 79, »Was ist Me tap hysik?, GA 9, str. 121-122, Ein lei tu ng in die Phi lo sop hie, GA 27, str. 10 i da lje, Die Fra ge na ch dem Di ng, GA 41, str. 3, među os ta lim. 249 Alfredo Roc ha de la Tor re / Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra od ređeno ga načina »mišlje nja« ko je po la zi od od ređeno ga društve nog, po li tičkog i kul tur nog kon-tek sta sui ge ne ris. To je tre nu tačni zah tjev svjet ske ci vi li za ci je i nje zi na težnja prim je nji vo s ti zna nja na pod ručja ko ja ima ju prio ri tet kod eko nom skog i teh no loškog raz vo ja, i kod kva li fi ci ra nja sred sta va i pro ce du ra očuva nja moći. Suv re me na si tua ci ja jed no ga »mišlje nja« ko je sve više i više teži pret vo-ri ti se u jed nos tav no kul tur no oruđe ko je rađa vješti ne i spo so bnosti u skla du sa zah tje vi ma glo bal ne eko nom ske moći. Vra ti mo li se opet haj de ge ri jan skoj fi lo zo fi ji, sve to, s iz nim kom od go va ra jućih ni jan si, može od go va ra ti koncep ti ma Ge-Stel la i svjet ske teh ničke ci vi li za ci je, ko je us tro ja va ju ono što u da našnje do ba imamo kao svi jet. 24 »Wis sen scha ft und Be sin nu ng«, GA 7, str. 39. Poi ma nje kul tu re kao sku pa vri jed nos ti po ve za nih s pred me ti ma-proiz vo di ma ljud ske dje lat nos ti pod ra zu mi je va de-fi ni ra nje stva ra nja, mišlje nja i spoz na je u poj mo vi ma dje lat nos ti ka rak te ris tičnih za lju de, pu tem ko jih se stva ra ju pred me ti ne-proc je nji ve vri jed nos ti za očuva nje i uživa nje ljud skos ti. To je, na prim jer, slučaj zna nos ti i um jet nos ti, ko je se priz na ju kao vri jed-no s ti ljud ske nje ge (Pfle ge), to jest, kao kul tur ne vri jed nos ti. O to me pro ce su »kul tu ri za ci je« Hei deg ger u »Zna nos ti i medita-ciji «24 ustvrđuje: 25 Ovo je te melj na točka Hei deg ge ro va pris tu pa pe te ri ma fe no me ni ma ka rak-te ris tični ma za mo der nu epo hu: sva ki od njih gu bi svo ju bit nu na rav i sto ga se shvaća nap ros to kao još je dan iz raz ljud ske dje lat nos ti. Usp. »Die Zeit des Wel tbil des«, op. cit. 26 Usp. oso bi to ibid. »U skla du s pre do džbom ko ja nam je poz na ta, ime nom »kul tu ra« na zi va mo ok ruženje u ko jem se vrši du hov na i stva ra lačka ljud ska dje lat nost. U nju je uk ljučena i zna nost, nje zi no uz ga ja nje i or ga-ni za ci ja. Ta ko se zna nost uk ljučuje među vri jed nos ti ko je čov jek ci je ni, ko ji ma iz raz ličitih raz lo ga us mje ru je svo je za ni ma nje. Ipak, ako zna nost uz me mo sa mo u to me kul tur nom smis lu, po la zeći od ovo ga čime ras po lažemo nećemo moći vred no va ti nje zi no po la zište, ni ti do seg nje zi ne bi ti. [...] I um jet nost se može pred sta vi ti kao sek tor kul tur ne dje lat nos ti. Ali, u to me slučaju ne može se is ku-si ti ništa od nje zi ne bi ti. [...] Baš kao ni um jet nost, ni zna nost ni je tek kul tur na ljud ska dje lat nost. Zna nost je način, sva ka ko pre su dan, na ko ji nam se pred stav lja ono što jest.« Una toč to me nag las ku ko ji sa da stav lja na kul tu ru kao na ok ruženje du hov ne dje lat nos ti i, po red to ga, na ok ruženje vri-jed nos ti, ko ji na vod no ni ječe pr vo prib ližava nje kul tu ri kao »sku-pu pred me ta« – glaz be, poe zi je, sli kar stva, um jetnos ti o pćeni to, zna nos ti, fi lo zo fi je, tra di cio nal nih pred me ta svih vr sta – Hei deg-ger ne pres ta je kri ti zi ra ti og ra ničava nje ko je se ti me pro vo di. Ta se kri ti ka, dak le, kao što je u ovo me ra du već spo me nu to, mo ra uok vi ri ti u o pće Hei deg ge ro vo sta ja lište o meta fi zi ci, a oso bi to o me ta fi zi ci sub jek tiv nos ti. To je nit vo di lja nje go ve kri ti ke kon cep-ta kul tu re, ko ji ne sa mo da og ra ničava i sužava ok ruženje ljudsko-s ti na ono što stva ra ljud ska po je di načna ili grup na dje lat nost,25 i ti me na naše vlas ti te sub jek tiv ne gra ni ce – is tov re me no ot kla-nja jući mo gućnost is kus tva bi ti sve ga što se smat ra pu kim kul-tur nim ob jek tom – već i, ru kom pod ru ku s tim me ta fi zičkim pri ma tom sub jet ka ko ji iz građuje svi jet – u ovo me slučaju shva-ćen kao sli ka26 – pret pos tav lja bit no od ređenje čovje ka, kru tu de fi ni ci ju nje go ve bi ti, ko joj mo ra ju od go va ra ti vri jed nos ti ko je us pos tav lja sa ma sub jek tiv na ljud ska dje lat nost. Svi jet kao sli ka pret va ra se u sub jek tiv no iz građen svi jet ko ji po la zi od vred no va-nja, i ti me u svi jet ko ji poštu je gra ni ce dose ga ljud ske pre dodžbe. Pos to ji dois ta začaran krug u to me ka rak te ri zi ra nju kul tu re ko je po la zi od vri jed nos ti: po la zeći od sub jek tiv ne pre do džbe, stva ra se vri jed nost ljud skos ti kao sre dište, kao sub jec tum sve ga što jest, i otu da se stva ra ju vri jed nos ti koje tu mače i pod ržava ju tu te melj nu vri jed nost čov je ka shvaćenog kao sub jek ta pre do džbe. 250 Ogledi, rasprave, prikazi Taj is ti mo del je prim je njiv, proc je nju jem to lo gički mo gućim, na »grup no ja«, to jest, na »nas« okup lje ne oko za jed ničkih vri jed nos ti ko je se sma traju bit ni ma i neupit ni ma. Ne sa mo uz ro ci, već i učinci to ga kru ga uo bičaje ni su pri raz vi ja nju »ja« i »nas« shvaćenih kao pot por nja sve ga stvar nog. To dru go gle dište na kul tu ru upućuje na jed nu pos lje di cu i omo gućuje iz ves ti i dru gu: 27 Usp. već ci ti ra no dje lo »Der Ur spru ng des Kunst-werkes «, op. cit. i, na prim jer, Vom We sen der Wah r-heit, GA 45, str. 63 i da lje. 28 Usp., osim »Hölder lin und das We sen der Dic htu ng, op. cit.; »An den ken«, op. cit., str. 89, »Der Ur spru ng des Kun stwer kes«, op. cit., str. 60 i da lje, Hölderlins Him nen »Ger ma nien« und »Der Rhein«, GA 39 i Hölder li ns Him ne »Der Is ter«, GA 53. 29 Usp. opet Un te rwegs zur Sprac he, op. cit.; Se mi nar: Vom We sen der Sprac he. Die Me tap hysik der Sprac he un die We su ng des Wor tes. Zu Her de rs Ab han dlu ng »Über den Ur spru ng der Sprac he«, GA 85. 30 Usp. 6. bi lješku ovo ga ra da. 31 Usp. 7. bi lješku ovo ga ra da. 32 Usp. »Sprac he und Hei mat«, »Schöpfe ris che Landscha ft: Wa rum blei ben wir in der Pro vin za?«, »Der Fel dweg«, »Die Sprac he Jo ha nn Pe ter He be ls«, GA 13. Ta kođer, iz među os ta lo ga, »Ge las sen heit«, »Da nk an die Hei mas ta dt Meßkir ch«, »700 Jah re Meßkir ch«, »Fes tan sprac he beim Hei matfest in Tod tnau be rg«, »Dan kam sprac he am 26. Sep tem-ber 1969 in Meßkir ch«, »Ein Grußwo rt für das Symposium in Bei rut« i »Grußwo rt an läßli ch der Er schei ne ns von Nr. 500 der Zeitschri ft Ri sô, GA 16. 33 Ka ko sa svo je on to loške stra ne, ta ko i u svojoj varljivoj poja vi mar gi nal nog prob le ma unu tar hajdege ri jan sko ga kor pu sa, to pro mišlja nje o kul tu ri pok la pa se s o pćom prob le ma ti kom pi ta nja o rod noj zem lji i svjet skoj ci vi li za ci ji. O to me usp. moj rad »Rod na zem lja: iz među ago ni je i afir ma ci je raz li ke«, op. cit. 34 »Die Zeit des Wel tbil des«, op. cit., str. 101. a) Nemogućnost is kus tva bi ti, ko ja je za sub jektiv-nost ko ja pre dočava ne dos tižna. Sva ka ko, pret va ra nje sve ga »onoga što jest« u objekt subjektivnosti i time u proizvod vlastitih gra ni ca ne sa mo da ono bit no čini ne dos tižnim, već ga i po tis ku-je u do me nu ne mo gućega, ako ga već ne dis kva li ficira kao pu ku spekulaciju bez spoznajnoga interesa. Protustruja ovome gledištu pro teže se kroz čita vo Hei deg ge ro vo dje lo pod raz ličitim ime ni-ma: pitanje o porijeklu i biti umjetničkoga djela27, istraživanje biti poe zi je u Hölder li no vim dje li ma28, pro mišlja nja o bi ti je zi ka29, ras vjet lja va nje bi ti teh ni ke30, pi ta nje o au ten tičnom ljud skom stanovanju31, meditacija o »vlastitosti«, rodnoj zemlji i sadašnjoj ljud skoj ci vi li za ci ji32, među os ta li ma, ali, pri je sve ga, pi ta nje o smis lu bit ka. Kri ti ka kul tu re može se, dak le, shva ti ti kao još je-dan iz raz prev la da va nja me ta fi zi ke sub jek tiv nos ti ko ja pre dočuje i vred nu je. Ta prob le ma ti ka presta je bi ti is ključivo kul tur nom te-mom i pret va ra se u prob lem fi lo zof ske na ra vi, ko ji is tražuje ono što gra di i struk tu ri ra ljud sko is kus tvo. Prev la da va nje gra ni ca mišlje nja u kul tur nom ok ruženju, dru gim ri ječima, prev la da va-nje pod ručja proiz vo da dje lo va nja čov je ka – sub jek ta ko ji pre do-čuje i vred nu je – je ono što omo gućuje raz mot ri ti spo me nu te fenomene tehnike, jezika, stanovanja itd. u obnovljenim inačicama. U to me kon tek stu mo guće je jas ni je shva ti ti ve zu ko ju Hei deg ger us pos tav lja iz među me ta fi zičkog za bo ra va bit ka i us pos ta ve vri jed nos ti, to jest, iz među tak vo ga za bo ra va i iz grad nje spi ri tual no ga kao kul tu re. Sto ga je jas no da je hajdege-rijan sko uda lja va nje od smis la kul tu re kao sku pa pred me ta i kul-tur nih vri jed nos ti uko ri je nje no u nje go vu o pćem pro jek tu on to-loške na ra vi, ko ji toj prob le ma ti ci da je važnost ko ja prev la da va nje zi nu naiz gled nu jed nos tav no st33: »Sa mo on dje gdje je biće posta lo ob je kt pre d-o džbe (Vor-stellens) ono, na ne ki način, gu bi svoj bi tak. Taj gu bi tak se os jeća na po-dos ta ne ja san i mu tan način i, u skla du s ti me, br zo se nadokna-đuje na način da se ob jek tu i biću, in ter pre ti ra no me na taj način, do di je lju je vri jed nost i biće se, o pćeni to, mje ri u skla du s vri jed-nos ti ma, a sa me vri jed nos ti pos ta ju ci ljem sva ke dje latnos ti. Za-hvaljujući to me što se dje lat nost shvaća kao kul tu ra, vri jed nos ti pos ta ju kul tur ne vri jed nos ti, a one se, za tim, na kra ju, pret va ra ju u iz raz vr hov nih ci lje va stva ra nja u službi sa mo pot vrđiva nja čo-v je ka kao sub jek ta (Sub jec tum). Odat le je sa mo je dan ko rak do pret va ra nja sa mih vri jed nos ti u ob jek te za se be.«34 b) Za raz li ku od pri rod nih pred me ta, ko ji se rav na ju o pćim za ko ni ma i ne ovi se o vri jed nos ti ma ko je su us pos ta vi li lju di, ime no va ne pred me te i kul tur ne vri jed nos ti nužno se shvaća pre ko njih sa mih. Mo-že se ustvr di ti da su za seb ni slučaje vi pri rod ne na ra vi po ve za ni jed ni s dru gi ma pre ko zako na ko ji ih čini sličnima i da je im je din stven smi sao. Kul turni pred me ti i vri jed nos ti teže di fe ren ci ja ci ji od vred-no va no ga fe no me na i ta ko, što ni je teško zak ljučiti, na pos ljet ku us pos tav lja ju po seb nos ti ko je od-ređuju ono što se smat ra vlas ti tim i oso bi tim. Polazeći od te diferencijacije gra di se, na rav no, u o pćim 251 Alfredo Roc ha de la Tor re / Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra poj mo vi ma, kon ce pt dru go ga35. U od ređiva nju vr hov nih vri jed-nos ti ljud skos ti skri va se sto ga, na rav no, ne sa mo nas to ja nje da se pro nađe ljud ska bit, već i, na pre su dan način, sve ono što čov je ka čini raz ličitim od živo ti nje ko ja ni je ob da re na ra zu mom. Is to se zbi va u slučaju od ređiva nja grup nih po seb nos ti – na prim jer, kul tur nih spe ci fičnos ti – iz ko jih proiz la zi kon ce pt dru-go ga kao stra nog (fre md) i tuđeg. U oba slučaja zbi va se pro ces po la ga nog učvr šćiva-nja jed ne vr ste izu zet nos ti ko ja, kao tak va, is ključuje ono raz-ličito što joj je stra no. Ne mis lim sa mo na ka rak te ri zi ra nje čo-vjeka kao mje re svih stva ri36 i, u to me smis lu, kao sre dišta sve ga što jest – s već dob ro poz nat nim pos lje di ca ma za čita vu pri ro-du, uk lju čujući nas sa me kao pri rod na bića – već i na kultur na sa movredno va nja – struk tu ral no po ve za na s tom de fi ni ci jom čov je ka – ko ja kul mi ni ra ju u sa mo de fi ni ci ja ma is ključive izu zet-nos ti: čistoća ari jev ske ra se, sud bi na odab ra no ga na ro da, od go-vor nost na ro da ko ji iz vo zi de mok ra ci ju, na rod ja mac svjet sko ga mi ra, itd. Sve to se pod vr ga va me ta fi zičkom pris va ja nju »nas«, ko je prois tječe iz pot ra ge za vr hov nim, raz li kov nim vri jed nos ti-ma, ko je se, jed nom kad se od re de, uk ljučuju u kul tur no plani ra-nje, or ga ni za ci ju i ob li ko va nje, ko je se da nas pro teže glo bal no na po dručja eko no mi je, po li ti ke, eti ke, ob ra zo va nja, itd. Vo lja za do mi na ci jom, ko ju Hei deg ger po ve zu je s kon cep tom vri jed no-sti37, u sa dašnjos ti se iz ražava kao učin ko vi ta mješavi na sup til-nog nametanja globalne kulturne organizacije – pri kojem masov-ni me di ji, ruku pod ru ku s ob ra zo va njem, u pot pu nos ti iz vršava-ju funk ci ju ko ju već šez de se tih go di na nag lašava Mar cu se38 – i si ro ve de mon stra ci je sna ge pu tem oružja. Di fe ren ci ja ci ja i po-seb nost, in he ren tne stva ra nju i »ot kriću« oso bi tos ti – po li tički i eko nom ski sus ta vi i pro jet ki sa mo su to, jer ni su za ko ni pri ro de kao takve – na meću se sna gom si le, nas to jeći pos ta ti nje zi nom sup rot no šću, to jest, uni ver zal nom vri jed no šću.39 Ipak, taj pro-ces je podvr gnut do gađanju ko je ima me ta fi zičko kori je nje: iz-grad nji svi je ta kao slike i čov je ka kao sub jec tu ma. Na tu ve zu kul tu re, vri jed nos ti i di fe ren ci ja ci je Heideg-ger već jas no uka zu je u »Phäno me no lo gie und tran szen den ta le Wer tphi lo sop hie«: Prirodni pro ce si za ni ma ju nas je di no kao po je di načni slučaje vi o pćega za ko na, a ne u ve zi sa svo jom je din stve no šću i po seb-nom na ra vi. To za ni ma nje upućuje se je di no stva ri ma ko je su po ve za ne s vri jed nos ti ma. Tak ve stva ri, pred me ti i pro ce si, u ko-ji ma su za pi sa ne priz na te ljud ske vri jed nos ti, na zi va mo kul tur-nim pred me ti ma. [...]. Kul tur no značenje od ređeno ga pred me ta te me lji se up ra vo na činjeni ci da je je din stven, da je raz ličit od dru gih. Sto ga, ob li ko va nje kon ce pa ta ko ji in di vi dua li zi ra ju us tva-ri sa mo da je za pra vo kul tur nom pro ce su u nje go vu od no su pre-ma vri jed nos ti. [...] Kon ce pt kul tu re zapra vo omo gućuje ob li-kova nje kon ce pa ta ko ji in di vi dua li zi ra ju, na način da se pre ko to ga ob li ko va nja is tiče od ređena »in di vi dual nost ko ja se može pre dočiti« [...]«40 35 Ključna raz li ka iz među »kul tur no ga« prib ližva nja (ko je je og ra ničava juće on tičko) i fi lo zof sko ga gle dišta (on to loškog) na fe no men dru gos ti i Dru go ga po naj više je di fe ren ci ja ci ja, sa ma po se bi fun da men tal na, iz među pro mišlja nja o Dru go me kao o kon cep tu i pris tu pa nju nje mu kao »is kus tvu« i/ili »ot kriću«. Una toč raz li ka ma, na toj se točci na vr lo za nim ljiv način prib ližava ju fi lo zo fi je Lévi na sa i Hei deg ge ra. 36 Usp. »Die Zeit des Wel tbil des«, op. cit., str. 102 i dalje. 37 Usp. Nietzsche II, GA 6. 2, na prim jer, str. 22. 38 Usp. Der ein di men sio na le Men sch. Stu dien zur Ideo lo gie der for getschrit te nen In dus trie - gesellscha ft. Fran kfu rt a. M: Suh r ka mp, 1989. Usp. i rad iz 1955., Eros i ci vi li za ci ja. Pre veo: Juan Gar cía Pon ce. Bar ce lo na: Ariel 1981. 39 Usp. dva raz lo ga iz ne se na u 21. bi lješci, ko je ta kođer po du pi ru ovu tvr dnju. 40 Zur Bes tim mu ng der Phi lo sop hie, GA 56/57, str. 173. 252 Ogledi, rasprave, prikazi 3. Neiz rečeno značenje kul tu re Hei deg ge ro va kri ti ka kon cep ta kul-tu re do pi re do nje u njezi no me od no su s vri jed nos ti ma, čije je po ri jek lo u ok vi ru me ta fi zi ke već spo me nu to.41 To može os ta vi ti dojam da ta točka označava i granice mišljenja o fenomenu kul-tu re. Taj do jam je sva ka ko pog rešan. Te za ko ja služi kao nit vodi-lja ovo ga ra da do vo di u sumnju up ra vo da pro mišlja nje o feno-me nu »kul tu re« kul mi ni ra u haj de ge ri jan skom uda lja va nju od ve ze kul tu re i vri jed nos ti. Te za kaže: on kraj haj de ge ri jansko ga ras vjet lja va nja po ri jek la i ve ze kul tu re sa sub jek tiv no šću ko ja vred nu je, i pos lje di ca ko je se otu da mo gu iz ves ti, a ko je Hei deg-ger možda ni je iz ričito na veo, pos to ji skri ve no, ali bit no poima-nje kul tu re, ko je kao tak vo ni je raz mot rio – ba rem ne na ja san način – ni sam Hei deg ger. S to ga ne-očitog gle dišta, kul tu ra pres ta je bi ti kon ce pt i pret va ra se u iskus tvo (Erfah ru ng) ko je se može shvatiti kao iskustvo stanovanja u »vlastitosti« (das Eigene). »Vlas ti to st«, pak, nužno pro la zi kroz ko tao je zi ka kao iz ra za svije ta.42 U to me kon tek stu, »kul tu ra« i rod na zem lja (Hei mat) – »vlas ti ti svi jet« – ma ni fes ta ci je su is to ga is kus tva. 41 Us po re di ti, ipak: »I u na pušta nju bit ka bića još se zbi va bytak (Seyn), jer up ra vo se u epo hi u ko joj se iz vršava ne dos ta tak smis la i gdje je čov ječan stvo preob raženo u neog ra ničen čin činje nja mo gućno sti bića, kao da je ono to ko je vla da »bit kom« (Sein), »vri jed nos ti« (»vri jed nos ti živo ta« i »kul tur ne vri jed nos ti«) prog lašava ju vr hov nim ci lje vi ma i ziel for men čov je ka. (»Die Ges chic hte des Seyns«, Die Ges chic hte des Seyns, GA 69, str. 38-39). Ta kođer ibid., str. 201. 42 Usp. ovo, na prim jer, pre ko od no sa ma te ri njeg je zi ka s iz mi je nje nim iz ra zom »čet ve ros ti« u »Jo han Pe ter He bel«, GA 16, str. 495. Ta kođer i u »Für das Langen har der Hebelbuch« i »Die Sprac he Jo han Pe ter He be ls«, GA 13, str., re dom, 117 i 124. Ali, kako upotrijebiti pojam »vlastitosti« a ne upasti u već kritiziranu ideju kulture kao okru-ženja u ko jem se os tva ru ju du hov ne ljud ske krea ci je u iz rav noj ve zi s nje go vom dje lat no šću vred no-va nja? Zar ni je up ra vo raz voj sub jek tiv nos ti ko ja vred nu je uz rok di fe ren ci ja ci je i in di vi dua li za ci je ko ji vo de do stva ra nja vr hov nih, za seb nih vri jed nos ti ko je, s mo ga gle dišta ute meljenog na Hei deg-ge ru, nužno vo de pre ma is ključivoj izu zet nos ti sa mop rok la ma ci ja svi ma pot reb nih ute me lji telj skih vri jednos ti? Ni je li »vlas ti to st« po jam ka rak te ris tičan za učahu ri va nje i is ključiva nje? Ipak, sve to sto ji sa mo ka da je »vlas ti to st« cilj i is hod pot ra ge za bi ti, shvaćene u uo bičaje ni jem smis lu kao »ono što čini da ne ka stvar bu de to što je st«. Ta pot ra ga, koja se od vi ja u ok vi ru od ređiva nja čov je ka kao sub jec tu ma, zav ršava stva ra njem vr hov nih i raz li kov nih vri jed nos ti ljud skos ti o pćeni to i za seb nih vri jed nos ti po je di nih gru pa i kul tu ra. Ipak, sve to ni je to li ko iz vjes no ako »vlas ti to st« ni je plod stva ra nja zaseb nih vri jed nos ti, već is kustvo sta no va nja na od ređen način ko je se, u haj de ge ri jan skim poj mo-vi ma, uvi jek zbi va pred li cem bogova i smr tni ka, ne ba i zem lje43. Ni je iz vjes no ni da li bit pres ta je bi ti shvaćena kao »bi tak« jed-no ga bića i shvaća se, u smis lu koji je kod Hei deg ge ra dob ro poz nat, kao »bit ku juće« zbi va nje (we se nd).44 »Vlas ti to st« i bit u ova dva smis la bit će, sto ga, te melj skri ve no ga gle dišta na kul tu ru u Hei degge-ro voj fi lo zo fi ji. Od ređujuća cr ta »vlas ti tos ti« sto ga više ni je in di-vi dual nost ko ja dife ren ci ra, već njego va nje (Pfle ge) raz li ke ko ja se ot va ra raz li ci, to jest »vlas ti tos ti« kao ot va ra nju stra no me i, u to me smislu, kao etičkom is kus tvu.45 To etičko is kus tvo te me lji se na jed noj vr sti on to loškog »pre d-os jećaja« ili »pre d-shva-ćanja «, ko je se ma ni fes ti ra kao pok re tač pot ra ge za »vlas ti tim« po la zeći od pri je la za pre ko stra no ga.46 43 Usp. »Bauen Woh nen Den ken«, op. cit., pr ven stve no str. 150 i da lje. 44 Usp., na prim jer, »Das We sen der Sprac he«, Un te rwe gs zur Sprac he, op. cit., str. 190. 45 Vid jet 3. bi lješku ovo ga ra da. 46 Usp. »Povratak domu i prepoznava nje dru go ga u filozofiji M. Heideggera«. U: Acta fenomeno ló-gica iberoamericana, vol. III (2009.), str. 659-672. U toj bitnoj vezi s »Drugim« »vlastitost« prestaje biti diferencijacija koja isključuje. Ono je, nap ro tiv, pot ra ga i po ziv ko ji okup lja; nje ga ko ja pa zi, kao što sva ki pra vi do maćin pos tu pa s pravim gos tom. Ipak, ne ra di se o praz nom okup lja nju har mo ni je bez na pe tos ti, već u okup lja nju »u« raz li ci i »po la zeći od« raz li ke, što omo gućuje afir mi ra ti a-me ta fi zički smi sao haj de ge ri jan skih konce pa ta 253 Alfredo Roc ha de la Tor re / Koncept kul tu re: Hei deg ger on kraj Hei deg ge ra poput »uza jam nog pri pa da nja« (Zu sam men ge hörig keit47), is to-s ti (Sel big keit48), iz vor nog do gađaja pris va ja nja (Ereig nis) i »če-tvor stva« (Ge vie rt), ko ji su ra di kal no sup rot stav lje ni ide ji iden ti-te ta (das Gleic he) ko ji je pra zan i lišen nes la ga nja.49 Je dan od pu te va shvaćanja smis la »vla stitos ti«, a ti-me i rod ne zem lje, i, na taj način, »kul tu re«, jest is kus tvo ma te-ri njeg je zi ka. On je, iz ražen u poj mo vi ma ko je Hei deg ger ipak ne ko ris ti, ma ni fe staci ja »jed no ga svi je ta«. Ipak, značenje »jed no-ga svi je ta« u ve zi s je zi kom može u pot pu nos ti biti shvaćeno ako se prev la da ju gra ni ce ko je je za da la sub jek tiv nost ko ja us po-s tav lja raz li kov ne vri jed nos ti, a taj »svi jet« shva ti kao ot vo re no raz vi ja nje do gađanja je zi ka u kon tek stu našega po seb nog sta no-va nja »s« božan skim, sa svi je tom i sa stva ri ma, kao i s lju di ma i nji ho vim dje li ma.50 Ta ka rak te ri za ci ja sta no va nja u vlas ti tos ti pu tem je zi ka ek spli cit no oz načuje is kus tvo s »du hom jed no ga je zi ka« i, is tov re me no, sa zbi va njem je zi ka51. 47 Usp. »Der Sa tz der Iden ti tät«, GA 11, »Wer ist Nietzsches Za rat hus tra?«, GA 7, str. 122 i, iz među os ta lo ga, »Der Sa tz vom Gru nd«, GA 10, str. 11: »Iden ti tet (Iden ti tät) znači uza jam nu pri pad nost raz ličitih u is to me (im Sel ben)«. 48 »Det Sa tz der In den ti tät«, op. cit., pr ven stve no, str. 36 i da lje; »Der Satz vom Gru nd«, op. cit., str. 133; »Vom We sen des Grun des«, GA 9, str. 129. 49 U pre da va nju iz 1951., »... dic hte ris ch woh net der Men sch...« Hei deg ger ustvrđuje: »Is to ne od go va ra iden tično me, ni ti praz no me je din stvu ono ga nap ros to iden tičnog. Identično uvijek nas ta je od ono ga čemu ne dos ta je raz li ka. [...] Ono is to je, nap ro tiv, uza jam na pri pad nost (Zu sammen-gehörigkeit) ono ga raz ličitog po la zeći od okup lja nja pu tem raz li ke (Un ter schied). Ono is to da je se iz reći sa mo ako se misli razlika. [...] isto okuplja različito u izvornom jedinstvu« (op. cit. str. 196-197). 50 Usp. 42. bi lješku ovo ga ra da. 51 Usp. moj članak »Povratak domu i prepoznavanje drugoga u fi lo zo fi ji Mar ti na Hei deg ge ra«, op. cit. Us red svi je ta ko jim, uz mno ge dru ge, vla da ju po li tič-ki, eko nom ski, kul tur ni i ob ra zov ni iz ra zi, us red čvo ra za jed nič-ko ga re da sve ga što jest (Ge-Ste ll), ne ko li ci na nas već pro mišlja o pos tva ri va nju idea la vr hov nih vri jed nos ti i za seb nih vri jed nosti ko je teže pos ta ti uni ver zal ni ma u od no su s pri ro dom, ljudi ma i sve tos ti ma. Možda se, sve jas ni je i jas ni je, krećemo u smje ru svi je ta lišenog is tin skih nes la ga nja, u ko jem ma siv no izu mi ra nje ma te ri njih je zi ka52 i uni fi ka ci ja vlas ti tih načina sta no va nja vo di pre ma sum ra ku raz li ka i praz ni ni iden tično ga53. Sve upućuje na to da u ti je ku ljud ske po vi jes ti ve za do maćina i gos ta, iz raz is tin-ske mo gućnos ti au ten tičnog sta no va nja u raz li ci, br zo uz miče pred dvojnošću pobjednika i poraženoga, napadača i pokorenoga, manipulatora i prevarenoga. Očekivano, time se učvršćuje kultura kao pot ra ga i us pos tav lja nje vr hov nih i uni ver zal nih vri jed nos ti, drugim riječima, kao moć metafizike subjectuma. Na stra nu odgo-va ra juće ni jan se, Nietzsche je uvi jek bio u pra vu: »pus ti nja ras te«. U nje mu se vrši »lin gvis tičko« pris va ja nje »jed no ga svi je ta« – »vlas ti to ga svi je ta« – te je je zik sto ga, sa svo je stra ne, ot va ra nje i po ziv stra no me. Ta ko je on nje go va nje (uz goj) raz li ke »u« i »pre ma« raz li ci. »Duh jed no ga je zi ka«, ko ji se raz vi ja u zbi va nju je zi ka ta ko što »pušta po ja vi ti se«, pret pos tav lja višes tru ki ka rak ter »lin gvis tičkih« ma ni fes ta ci ja i ti me ne ga ci ju sva ke izu zet nos ti, ko ja se, pos tva ru jući vlas ti tost, sa mop rog lašava uni ver zal nom vri jed no šću. Dak le, po la zeći od »du ha jed no ga je zi ka« is kušava se »vlas ti to st«, rod na zem lja ko ja je, shvaćena u smis lu »jed no ga svi je ta«, tek nje ga i uz goj zbi va nja vlas ti tos ti: »kul tu ra«. Na taj način se oc r ta va skri ve no gle dište na kul tu ru kao is kus tvo »vlas ti tos ti« u Hei deg ge ro voj fi lo zo fi ji. To je gle dište ko je, prev la da va jući tra di cio nal no poi ma nje ko je on kri ti zi ra – a za koje ve lik dio nje go vih čitao ca pret pos tav lja da je je di no što je on »re kao« na tu te mu – pruža uv je te za prib ližava nje kul tu ri u ok vi ru te melj no ga pi ta nja o smis lu ono-ga što jest i ti me o iz vor no me načinu na ko ji se zbi va nje ga i uz goj vlas ti te bi ti (we se nd). To jest, Hei deg ger od la zi da lje od sa mo ga se be u svo joj pra vov re me noj kri ti ci već uv ri ježeno ga kon cep ta kulture i stoga, ni ne shvativši ili ne pokazavši to, kulminira u obnovljenom značenju »kulture« putem pro mišlja nja o »vlas ti tos ti« rod ne zem lje i materi njeg je zi ka, na prim jer, ob zi rom da i jed no i dru go kao nit vo di lju ima ju is kus tvo njege, ko je je up ra vo sa mo is kus tvo uz go ja (Pfle ge) ono ga au ten tičnog (das Ei gen tlic he), ko je je »vlasti to« (das Ei ge ne). 52 Te melj ni uz rok izu mi ra nja ma te ri njeg je zi ka su raz lo zi »prak tične« na ra vi, jer je zik se pres ta je ko ris ti ti zbog ma le stra teške važnos ti ko ju svo jim go vor ni ci ma pred stav lja u us po red bi s je zi kom ko jim vla da gru pa ili na ci ja o ko joj može ovi si ti po bo ljšanje nji ho vih život nih uv je ta. Općeni-to go vo reći, smrt ma te ri njeg jezika može se pro tu mačiti kao čin preživ lja va nja i, u to me smis lu, kao još jed na ma ni fes ta ci ja živo tinj ske na ra vi mno gih ljud skih od lu ka. U sva ko me slučaju, izu mi ra nje vlas ti te ri ječi još je je dan prim jer pri pi tom lja va nja ljud ske živo ti nje. 53 Usp. 49. bi lješku ovo ga ra da. Iz vor nik: Alfredo Roc ha de la Tor re, El concepto de cercanía en Martin Heidegger, Eidos: Revista de Filosofía de la Universidad del Norte, br. 7, kolovoz, 2007., str. 48-86. / SA ŠPANJOLSKOGA PRE VEO / NIKOLA PEZIĆ 254

Abstract: The metropolises of the global south are often considered out of rules as a distinct urban “species” while cities of the global north are commonly recognized for their development, organization, and operation. The duality that arises in Latin American cities is between the advancement of its infrastructure and the provision of goods and services. This duality is physically manifested in urban space, as well as the increase of spatial segregation and social inequality. Fragments, patches, archipelagos, and countless denominations that narrow the “disorder” of these cities contrast with the good practices they develop to increase the quality of life of their inhabitants. Life in public space is one of the interrelationships that occur in cities, but in some spaces in Latin American cities are considered fragments and uncertain spaces of the city without defined uses due to the characteristics of some of these spaces. These spaces, specifically in Colombian cities, commonly divide the large areas of poverty with the few areas of wealth, providing greater inequality and socio-spatial segregation. Considering Latin America as the most violent and inequitable region in the world explains why the research of recent decades in these cities has focused on understanding the causes and finding answers to minimize poverty, and inequality. These phenomena will not find the full answers in architecture nor urbanism; however, actions from these two disciplines are required to materialize opportunities for all the cities. Thus, the purpose of the research, based on literature review, methodological terms, and collection of information is reframing the role of public space as a potential for articulation with the deficit of public space and as a tool of urban development.

Abstract: Complaining is a complex and ubiquitous social action in daily conversations in which speakers use language to navigate through everyday trouble and build interpersonal relationships. Previous research has identified and explored how two main categories of complaints, i.e. direct and indirect, are co-constructed to achieve different interpersonal effects (Heinemann & Traverso, 2009). Although the growing interest in complaints has engendered studies in multiple languages other than English (e.g. German, French, Danish), research in Spanish, for example, remains limited to institutional settings mostly. This study fills this gap and aims to (1) systematically explore how different types of complaints are co-constructed in casual interactions in Spanish, and (2) examine how degrees of intimacy between participants emerge from their affiliative practices in complaining. The data comes from two corpora (CallFriend and CallHome) and comprises nearly 9.5 hours of audio-recorded phone conversations in Spanish between friends and family members. The analysis draws on interactional pragmatics to examine in detail the emergent sequential practices associated with interpersonal relationships (Haugh, 2012; Haugh, forthcoming). The findings indicate that recipient-oriented and self-oriented complaints occur considerably less frequently than situation-oriented and third-partyoriented complaints in the corpus. A detailed turn-by-turn analysis shows that complaints in Spanish, as in other languages (Selting, 2010; Rääbis et al., 2019), are prosodically emphasized, lexically detailed through extreme case formulations, and syntactically presented as complaint implicatives through questions. It also demonstrates that some language-specific markers such as oye, mira, and ay often appear at the beginning of bounded complaint sequences, epistemic negotiations, and emotional stances. Sequentially, complaints are co-constructed through denials, non-serious frames, assessment escalations, advice sequences, affiliative complaints, and epistemic negotiations. The resulting interactional patterns unveil different degrees of intimacy and affiliation expectations between the participants. Remarkably, while (non) (dis)affiliation are frequent patterns in the corpus, selective affiliation, a term used here to describe affiliative expectation mismatches, constitutes a salient practice when interactants share the role of the complainant through affiliative complaints or co-complaining. In relation to intimacy, selective affiliation often signals distance between the interactants and also attempts to achieve in-group membership. By exploring casual talk in Spanish, this systematic analysis of complaints contributes to the under-explored area of how complaining is coconstructed and accomplished in interaction.

Abstract: Physicians are no strangers to situations where they have to decide with resource restrictions and uncertainty on the relative needs of future beneficiaries of the scarce resources. We propose a lab experiment to understand if such an environment affects physicians' resource allocation decisions and how. When there are incentives to overtreat, we find that a patient tended by a constrained physician under uncertainty obtains higher benefits and receives allocations closer to her optimum than patients from physicians with no constraints or deciding under uncertainty alone. In addition, we observe a redistribution of resources when physicians decide with resource restrictions and uncertainty. In particular, when resources are scarce, physicians tend to allocate the limited services to patients with higher benefits in the absence of medical services, a higher capacity to benefit from the resources, the scantiest need for service units, and the lowest benefits at the optimum. Finally, we find that constraints, with or without complete information on patient characteristics, lead selfish physicians to approximate what is best for the patient. Resumen: Los médicos no son ajenos a situaciones en las que tienen que decidir bajo escasez de recursos e incertidumbre sobre las necesidades relativas de los futuros beneficiarios de servicios de salud. Proponemos un experimento de laboratorio para entender sí, y cómo, este entorno afecta a las decisiones de asignación de recursos de los médicos. Cuando hay incentivos para la sobre provisión de servicios médicos, encontramos que los pacientes atendidos por médicos que enfrenta restricciones e incertidumbre obtienen mayores beneficios en salud y reciben servicios de salud más cercanos a su óptimo, en comparación con los pacientes vistos por médicos sin restricciones o que deciden sólo bajo incertidumbre. Además, observamos una redistribución de recursos cuando los médicos deciden bajo restricciones e incertidumbre. En particular, cuando los recursos son escasos, los médicos tienden a asignar servicios de salud a los pacientes con mayores beneficios en ausencia de servicios médicos, con mayor capacidad para beneficiarse de servicios adicionales, con menores necesidades de tratamiento médico y con menores beneficios en el óptimo. Por último, encontramos que las restricciones, con o sin información completa sobre las características del paciente, llevan a los médicos egoístas a aproximarse a lo que es mejor para el paciente.

Abstract: This thesis brings a perspective of emotions and education and explores how affect can be incorporated as a form of pedagogy. Specifically this research focuses on the emotional epistemologies of the students as they inform social dynamics and relations of power/knowledge, are sites of resistance and represent another form of knowledge coming from affects and emotions that are being and becoming critical. I build upon pedagogical situations I experienced working in public and private schools in Bogotá, Colombia to interrogate biopolitical and disciplinary practices in pedagogy and to propose and reimagine a Decolonial/Feminist and Commoning pedagogy that involves collective and collaborative learnings that de-center the production of knowledge from the teacher and center curiosity and emotions as crucial points of departure for transformative learnings. I draw on two interviews I conducted with two scholar- artists and educators that are engaged in alternative pedagogies aiming to bring a perspective of the Commons and affective pedagogies that serve as counter points to a neoliberal and knowledge economy logic in education. While examining the different approaches I addressed in this research project, I have aimed to contribute to the interdisciplinary field of education bringing a perspective about affect and emotion and opening new possibilities for theory and research. Also to raise discussions and to invite further engagement on thinking about alternative pedagogies in school contexts.

Abstract: Culicoides sonorensis biting midges are well-known agricultural pests and transmission vectors of arboviruses such as vesicular stomatitis virus (VSV). The epidemiology of VSV is complex and encompasses a broad range of vertebrate hosts, multiple routes of transmission, and diverse vector species. In temperate regions, viruses can overwinter in the absence of infected animals through unknown mechanisms, to reoccur the next year. Non-conventional routes for VSV vector transmission may help explain viral maintenance in midge populations during inter-epidemic periods and times of adverse conditions for bite transmission. In this study, we examined whether VSV could be transmitted venereally between male and female midges. Our results showed that VSV-infected females could venereally transmit virus to uninfected naïve males at a rate as high as 76.3% (RT-qPCR), 31.6% (virus isolation) during the third gonotrophic cycle. Additionally, VSV-infected males could venereally transmit virus to uninfected naïve females at a rate as high as 76.6% (RTqPCR), 49.2% (virus isolation). Immunofluorescent staining of micro-dissected reproductive organs, immunochemical staining of midge histological sections, examination of internal reproductive organ morphology, and observations of mating behaviors were used to determine relevant anatomical sites for virus location and to hypothesize the potential mechanism for VSV transmission in C. sonorensis midges through copulation. Resumen: Los Culicoides son plagas agrícolas bien conocidas y vectores de transmisión de arbovirus como el virus de la estomatitis vesicular (VSV). La epidemiología de VSV es compleja y abarca una amplia gama de hospedadores vertebrados, múltiples rutas de transmisión y diversas especies de vectores. En las regiones templadas, los virus pueden invernar en ausencia de animales infectados a través de mecanismos desconocidos, para volver a ocurrir el próximo año. Las rutas no convencionales para la transmisión del VSV pueden ayudar a explicar el mantenimiento viral en las poblaciones de vectores durante los períodos interepidémicos y los momentos de condiciones adversas para la transmisión por picadura. En este estudio, examinamos si VSV podría transmitirse de forma venérea entre Culicoides machos y hembras. Nuestros resultados mostraron que las hembras infectadas con VSV podían transmitir el virus de forma venérea a machos no infectados a una tasas tan altas como 76,3% (RT-qPCR) o 31,6% (aislamiento del virus) durante el tercer ciclo gonotrófico. Además, los machos infectados con VSV podrían transmitir el virus a hembras no infectadas a tasas entre 76,6% (RT-qPCR) y 49,2% (aislamiento del virus). Adicionalmente se utilizaron tinción inmunofluorescente de órganos reproductores micro-disecados, tinción inmunoquímica de secciones histológicas de Culicoides para examinar la morfología de órganos reproductores y se hicieron observaciones de los comportamientos de apareamiento para determinar los sitios anatómicos relevantes para la ubicación del virus y para formular hipótesis sobre el mecanismo potencial de transmisión del VSV en C. sonorensis a través de la cópula.

Abstract: The article analyses the Resurrection of Christ, a fresco commissioned from Pinturicchio by Pope Alexander VI in 1492 as part of his project to renovate the Borgia Apartments in the Vatican. The analysis focuses on a detail of the painting: the figures of what seems to be a group of indigenous warriors located at the centre of the fresco. The main purpose of the paper is to identify the iconographic meaning and sources of this particular image. The central claim is that Pinturicchio used specific scenes from Christopher Columbus’s Diario to create, biased by a misconception of the New World, the first painted image of America in Europe.

Abstract: As the demand for English language skills among non-native speakers globally has grown steadily so too has the number of ‘global textbooks’ for ELT aimed at a world market. Concurrently, critical perspectives of the expansion of English have begun to challenge the view that native speaker contexts ‘own’ English. Based on the aforementioned, and on reflective approaches to culture, our objective is to analyze critically the representations of speakers of English as a second or foreign language offered by two global ELT textbooks, to discuss the issues of essentialization and reproduction of stereotypes about the “nonnative” speakers of English and their sociocultural characteristics in the constructed image. To achieve this purpose, we apply a methodology based on a sociocognitive approach to Critical Discourse Analysis (CDA) (Van Dijk, 2013), the concept of sociocultural knowledge as stated by the Common European Framework of Reference for Languages (CEFR), and critical perspectives of culture according to Holliday, Kullman, and Hyde (2004). Our findings indicate that, though the books include ‘non-native’ speakers in an attempt to address multiculturalism, their representation is generic, portraying a reified image of their sociocultural traits and presenting diversity mostly through national labels.